O kafi

O kafi

Brojne su legende koje govore o tome kako je kafa otkrivena, ali je svakako najpoznatija ona po kojoj su za to zaslužni etiopljanski pastir Kaldi i njegove koze. Naime, Kaldi je primetio da njegovo stado postaje veome veselo i živahno nakon što pojede plodove i lišće ove čudne biljke. Pošto sto je i sam probao shvatio je zašto je tako...

Iako se misli da je kafa naziv dobila po svojoj prapostojbini, etiposkoj pokrajini Kaffe, istina je malo drugačija. Naziv "kafa" potiče od arapske imenice "qahwa", kojom se označavaju svi napici od bilja, uključujući i vino.

U Arabiji su korisne efekte kafe spoznali već u 10. veku nove ere, a krajem 15. veka ona ponalazi put do ostatka sveta. Prvo je proširila Bliskim i Srednjim istokim, 1555. godine stigla je u Carigrad, a odatle dalje u Evropu.. Italija je prvu kafanu dobila 1645. godine, London 1652., Beč 1683. Srbi su se, pod uticajem Turaka, sa kafom upoznali dosta ranije, već 1522. godine. U Beogradu, na Dorćolu, te je godine otvoren prvi ugostiteljski objekat koji se bavio isključivo posluživanjem kafe.

Kafa kao lek

Glavni sastojak kafe kofein pronašao je nemački hemičar Runge, kojem je Johann Wolfgang Goethe darovao nekoliko zrna kafe.

Svako zrno kafe sadrzi kofein, hlorogenske kiseline, glikozide, polisaharide, lipide, trigonelin, aminokiseline, proteine i minerale (kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor i sumpor).

Do sada je urađeno gotovo dvesta hiljada studija na temu uticaja kafe na zdravlje. Po nekim rezultatima ljudi koji redovno konzumiraju kafu kod sebe su za 25% smanjili rizik da obole od kancera debelog creva, za 80% rizik da obole od ciroze jetre i za skoro 50% rizik da dobiju kamen u zuci. Kafa pomaže pri kontroli astme, zaustavljanu glavobolje te podizanju raspoloženja, a sve zahvaljujući kofeinu, kojeg u kafi ima vise nego u caju i cokoladi.

Kafa je puna antioksidanata, uključujući i grupu zvani kvinini koji su se u eksperimentima pokazali kao uzrok pojačane osetljivosti na insulin, što je značajno za lečenje dijabetesa.

Italijanski istraživači su u kafi otkrili i prisustvo komponente trigonelin koja, osim što kafi daje ukus i miris, ima antibakterijsko dejstvo i sprečava nastanak karijesa.